Velika količina padavina u mesecu maju uticala je negativno na većinu poljoprivrednih kultura. Velika količina kiše i gravitacione vode sa okolnih brda i planina prouzrokovale su povećanje nivoa površinskih i podzemnih voda .Svedoci smo višednevnih dešavanja na teritoriji cele zemlje i kakve su štete nastale uticaiem ovakvih vremenskih neprilika. Reke su odnele ogromne količine plodnog zemljišta, nanele velike količine neplodnog materijala ,šljunka kamena, drveća, promenjeni rečni tokovi, nekontrolisano oticanje po povrtnjacima i livadama itd.


Ove štete su odmah uočljive i deluju zaprepašćujuće na celo stanovništvo. Pored ovih šteta ovakve pojave donose i druge vrlo značajne štete koje se ne mogu odmah uočiti. Povećano propadanje poljoprivrednih kultura, značajno umanjenje prinosa, ispiranje i urušavanje zemljišta itd.


Najveće direktne štete na poljoprivrednim površinama pretrpele su voćarske i ratarske kulture u nižim predelima i uz vodozahvat reka. Plastenička proizvodnja koja je bila zahvaćena vodom uništena je u celosti. Površine pod krompirom su takođe pretrpeli velike štete zbog truljenja semena .


Kukuruz koji je bio zasejan najvećim delom je propao. Vodenu stihiju nešto bolje su podnele pšenica, raž, ječam ukoliko već nisu bile polegle. Dosta su oštećeni zasadi jagode i maline koji su se našli u zahvatu buičnih voda. Čitavi redovi sa stubovima i žicom, sistemom za navodnjavanje, pa čak i celi zasadi bili su porušeni i odneti, moglo se primetiti na nekim lokalitetima.Jagodnjaci preplavljeni muljem, folija i cevi za navodnjavanje pokidani plodovi kontaminirani itd.



Šta se može učiniti ?


Najveći je problem što vreme ističe. Optimalni rokovi za presejavanje nekih ratarskih kultura već ističu, pogotovu kada se radi o kukuruzu, a tu imamo pojavu da ni danas u neke parcele se ne može ni peške ući a kamo li poljoprivrednom mehanizacijom. Moramo sačekati da se te parcele ocede, isuše a najpre treba uraditi privremeno kanalisanje i odvodnjavanje. Mora se vršiti uklanjanje nanetog materijala, drveća, granja, kamenja, šljunka, gde je to moguće i ravnanje terena,da se parcele što pre privedu kulturi. Parcele koje imaju izgleda da se ponovo zaseju moraju se ponovo đubriti jer je najveći deo organskih i mineralnih materija višednevnim plavljenjem ispran.


Zasadi maline u plavnom području i u opšte koji su bili zabareni pretrpeće najveće štete . Već sada pokazuju znake intenzivnog uvenuća i sušenja kako od gušenja u vodi tako od povećanog uticaja bolesti. Tim zasadima je potrebna pomoć u smislu zaštite i đubrenja, a i ma i onih kiji su se najvećim delom već posušili. Svaki je zasad specifičan i nisu svi jednako oštećeni. Prihranu treba vršiti u skladu sa hemijskom analizom zemljišta ukoliko je vršena, folijarnu prihranu u skladu sa ispoljenim simptomima i nedostatcima koji se mogu uočiti na listu. Zaštitu u skladu sa fenofazom u kojoj se zasad nalazi, prema programu zaštite i dozvoljenim sredstvima (preporuka polj. Stručne službe). Generalno sve voćne vrste, pošto je bila velika količina vlage, treba intenzivno prihraniti.


Jagoda, iako je vreme berbe , plavljeni zasadi moraju ostati neobrani. Svi plodovi, zreli i zeleni trebali bi biti uklonjeni jer su kontaminirani naplavom koji se ne može ukloniti jednostavnim pranjem. Ukloniti mulj i naplav iz međureda, foliju ukoliko je neoštećena oprati vodom pod pritiskom i nastaviti sa redovnom agrotehnikom da bi zasad spremili za dobar rod naredne godine.




Andrija Radulović dipl inž.